mamicaibebica

Osvanuo je divan i sunčan dan...zajedno sa suprugom i klincima krenuli smo na rođendn kod moje majke, usput smo trebali samo da svratimo do prodavnice da kupimo poklon. Da ne bi sada svi izlazili i gubili vreme, odlučili smo da izađemo samo ja i ćerkica, i sve završimo na brzaka.

   Međutim, tu kreće ludilo... Naime, krenemo mi da gledamo po radnji stvarčice i sve je bilo u redu, gospojica me držala za ruku i zajedno smo gledale...No, u jednom trenutka ugledam nešto zanimljivo što bi mogli kupiti i prilazimo tome zajedno, međutim u trenutku dok ja tražim broj, osetim da mi nema u ruci malenine ručice, ostavljam sve i krećem u potragu, žene koje su bile u mojoj neposrednoj blizini pitam da li su spazile malu devojčicu, plavih očiju, smeđe kose... dok mi u glavi najgori mogući scenario, već počinjem teško da dišem i gubim dah. Zajedno sa još tri žene krećem da tražim dete, ali nje nema i nema. Obilazim sve uglove prodavnice, ali nje i dalje nema, molim obezbeđenje da pripaze da ne izađe iz prodavnice, budući da se vrata otvaraju na senzor, a da je izlaz izbprodavnicu bukvalno na samoj ulici. Uspaničeno pregledavam svaki ćošak prodavnice, ali moje drage devojčice i dalje nema, starija ženica koja mi se pridružila u potrazi, pokušava da me smiri, ali onako sa strahom i uznemirenošću, što me s jedne strane hrabri, a s druge dodaje mojoj panici. Prilazim kabinama, pregledavam, verovatno su mi svi psovali sve po spisku...ali i dalje nema pa nema moje devojčice. Sa knedlom u grlu, grčom u stomaku i srcem koje divljački udara, krećem ka pultu da molim poslovođu da mi vrati kamere ne bi li pronašla svoju dragu devojčicu, suze već kreću da se kotrljaju niz bledo lice, i polako kao da gubim tlo pod nogama. Usput žene koje su se priključile potrazi presreću me pitanjem da li sam pronašla svoju devojčicu, mučno im odgovaram kako nisam i odmahujem rukom pokušavajući da prikrijem suze...Najednom, čujem povik  mamaaaa , u prvi mah pomislila sam da haluciniram, ali neeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee ipak je to bila moja draga devojčica koja mi povika "heej mama ja sam ti se sakrila", prišla sam joj i čvrsto je zagrlila i poljubila, sva sam drhtala od uzbuđenja, a mojoj sreći nije bilo kraja. Znam da mnoge mame na mom mestu bi povikale, ili čak i udarile dete, ali ipak ona ima samo dve ipo godine i ja sam se opredelila za razgovor, ma koliko to bilo teže da prihvati, jer uostalom greška je bila i moja, zato drage mame uvek budite na oprezu kada su vaši mali anđelčići u pitanju.

 

     Naravučenije, svaki sekund motrite na svoje dete, čudno je kako samo jedan trenutak nepažnje može da vam divan dan pretvori u jedan od najgorih i najstresnijih u životu.