Žvaći, žaći- njam, njam
Prelazak na čvrstu hranu...
Zvuči zabrinjavajuće, ali ipak nije, bar ne iz mog iskustva, budući da moja deca sada jedu sve. S toga ću isto podeliti sa vama, pa možda nekom i pomogne. E, ovako sa uvođenjem čvrste hrane počeli smo sa četiri meseca i 20-ak dana. Najpre smo probali povrće, zatim žitarice i najslađe za kraj voće, budući da je voće slatko i deca ga lako i brzo prihvataju. Imajući to u vidu sa devojčicom prvi na repertoaru bio nam je krompir, koji joj se baš i nije nešto svideo i posle ga nije jela dugooo, sve do 15-og meseca. Čak i kada bih joj pomešala sa drugim povrćem, jok, slabije bi pojela obrok. Međutim, to se može desiti sa bilo kojom namirnicom, čak i sa onom koju je dete prvobitno prihvatilo, zato ne očajavajte! Danas ima tri godine i obožava krompir na sve načine. Sa sinčićem smo prvo probali šargarepicu, dečko je pa malo reći bio oduševljen. Svaku novu namirnicu koju uvodite tri dana dajete jednu istu zbog moguće alergije i to po 1-2 kašičice, s tim što količinu postepeno povećavate. Dalji redosled je bio isti tikvica, bundeva, šargarepa/krompir. Zatim smo krenuli sa žitaricama, pirinčane i kukuruzne pahuljice, pirinčane su oboje prihvatili bez problema, dok kukuruzne i ne bas na početku, međutim, već nakon nekoliko pokušaja jeli su ih ne praveći problem. Bitno je da oni nauče ukuse, posle sve ide lagano, tako da moj vam je savet da sve što je predviđeno za njihov uzrast date svom mališanu. Šta reći, morate imati razumevanje za male anđelčiće koji nemaju pojma šta im se dešava, ipak su oni do tada bili samo na siki odnosno flašici. A ovo je ipak nešto novo i za njih, gidni još uvek ne umeju ni da pokupe hranu sa kašičice, a i ukoliko bi je pokupili slučajno, ne znaju šta sa njom, ali polako, naučiće i to brže nego što očekujete, verujte mi. Stoga naoružajte se strpljenjem iiii započnite "igru"!!! Pre nego počnete, očekujte da će hrane biti na sve strane, a najviše po vama i vašem mališanu. Ali nije to tako strašno, sve se da oprati xexe... najbitniji je učinak, kada vidite sito i nasmejano dete, nakon svih tih slatkih muka osećaj će biti božanstven. Baš kao što vi volite da jedete u prijatnoj atmosferi, isto obezbedite i vasem mališanu i uspeh će biti zagarantovan!!! Moja preporuka da dete udobno smestite u hranilicu, dubak, ljulju... Tačnije gde mislite da se ono oseća najprijatnije, uklonite sve igračke iz njegovog hvatoruka, jer bi to dodatno otežalo hranjenje(a pritom bi nakon hranjenja iste morali i da perete, mučno, zar ne?! ), u pozadini pustite dečije pesmice i otpočnete sa animiranjem i hranjenjem deteta. Ono što je možda najvažnije i najteže jeste da olako ne odustajete, u startu izdvojite i do 2-3 sata po obroku i potrudite se da dete pojede što veći deo obroka. S tim da imate u vidu da dete neće baš uvek pojesti istu meru, već nekada može više, nekada manje u zavisnosti od gladi i od onoga što jede. Evo, sada se baš sećam kada smo jednom bili u poseti kod mojih roditelja i sada ja hranim svoju princezu, koja naravno zeka, pljuje, izbacuje, razmazuje kašicu po sebi, stolu, podu... ali ja ne odustajem i kaže meni ćale "ti dok joj daš jedan obrok, dođe vreme za drugi, ne muči dete", eh to vam je ono što kažu kada vam sipaju so na ranu...Ali nastavila sam, ne osvrćući se na njegov komentar i nakon 2h i 15min moja devojčica je pojela celu kašicu, mojoj sreći nije bilo kraja, juuuupiiiii ipak sam uspela!!! Stoga i slušajući mnoge druge slične priče, ne brinite i ne dozvolite im da vas obeshrabre, jer taj period traje najviše 2 meseca, i kada to izgurate više nećete imati problema oko hrane. To vam je čitava filozofija. Evo i tabele kojom sam se ja rukovodila i sa prvim i sa drugim detetom i oba puta mi je i te kako pomogla. Ko krene mojim stopama puno srećeee!!! 
Najbrže i najbezbolnije odvikavanje od dojenja
Znate ono kada vas pitaju koliko ima dete i na vaš odgovor 12(13,14,15...) meseci, sledi ono njihovo "jao i još sisaaa, velika/velik je više, ma hajde i ti se glupiraš, šta će mu/joj to", a vama se automatski diže kosa na glavi!!! Međutim, to uopšte nije lako prekinuti. Nije to samo prekid obične fizičke veze, već nešto mnoooogooo, mnogo više od toga!!! Bol je i fizička i psihička, koja nije merljiva ni sa veličinom bola na porođaju, jer na porođaju žena oseća samo svoj uglavnom fizički bol zbog odvajanja njenog anđelčića od njene utrobe, a u ovom slučaju pored svog bola, trpi i patnju i bol svog deteta, koje u beznađu vapi za njenom sikom. To je vrlo, vrlo teško, a još je teže učiniti ga bezbolnim i za majku i za dete! Dragi moji pa i majke narkomana u agoniji daju novac deci da pribave drogu, jer ne mogu gledati detetovu patnju, iako znaju da će ih droga uništiti, e ovo vam je nešto poput toga, teško zar ne?!Upravo iz razloga što je za mene to bilo traumatično, podeliću sa vama svoje iskustvo. Pre nego što sam se odlučila na takav korak morala sam najpre psihički da se pripremim tj. da prihvatim da je vreme da se jedna veza između mene i moje devojčice prekine, a potom sam slušala iskustva svojih najbližih i čitala po forumima iskustva drugih žena. Ono što se meni učinilo najlakšim načinom čitajući iskustva drugih jeste SENF, namazati grudi senfom. Iiii nećete verovati(nisam ni ja dok se nisam uverila)BINGO, uspelo je!!! Namažem ja tako grudi senfom, budući da je moja devojčica tada imala već trinaest meseci, kada je prišla siki koja je bila namazana senfom i osetivši miris, samo je okrenula glavu na drugu stranu i to bez plakanja, malo je reći da sam bila oduševljena! Ali sam i dalje bila u neverici iščekujući sledeći podoj. U vreme sledećeg podoja krenula je opet ka sikama, tada sam joj dala da povuče, ali čim je liznula, osetivši ukus senf ostavila je i to bez plača! Ljudi moji to je bilo za neverovati! Od tada više nije ni pokušala da siki. Tri noći se samo budila u vreme kada je ranije sisala, kratko bi plakala i nastavila sa spavanjem. I tu je bio kraj našim mukama. Nakon trećeg dana sedela je sa mnom dok se tuširam i kada bi ugleda sike smešila bi se, na moje pitanje hoćeš, uvek bi odgovarala neee i to sa smeškom! I upravo taj njen smešak bio je potvrda da smo u pravo vreme učinile pravu stvar!!!! Svima onima koji krenu mojim stopama, puno sreće i uspeha želim!!!
