mamicaibebica

Znate ono kada vas pitaju koliko ima dete i na vaš odgovor 12(13,14,15...) meseci, sledi ono njihovo "jao i još sisaaa, velika/velik je više, ma hajde i ti se glupiraš, šta će mu/joj to", a vama se automatski diže kosa na glavi!!! Međutim, to uopšte nije lako prekinuti. Nije to samo prekid obične fizičke veze, već nešto mnoooogooo, mnogo više od toga!!! Bol je i fizička i psihička, koja nije merljiva ni sa veličinom  bola na porođaju, jer na porođaju žena oseća samo svoj uglavnom fizički bol zbog odvajanja njenog anđelčića od njene utrobe, a u ovom slučaju pored svog bola, trpi i patnju i bol svog deteta, koje u beznađu vapi za njenom sikom. To je vrlo, vrlo teško, a još je teže učiniti ga bezbolnim i za majku i za dete! Dragi moji pa i majke narkomana u agoniji daju novac deci da pribave drogu, jer ne mogu gledati detetovu patnju, iako znaju da će ih droga uništiti, e ovo vam je nešto poput toga, teško zar ne?!Upravo iz razloga što je za mene to bilo traumatično, podeliću sa vama svoje iskustvo. Pre nego što sam se odlučila na takav korak morala sam najpre psihički da se pripremim tj. da prihvatim da je vreme da se jedna veza između mene i moje devojčice prekine, a potom sam slušala iskustva svojih najbližih i čitala po forumima iskustva drugih žena. Ono što se meni učinilo najlakšim načinom čitajući iskustva drugih jeste SENF, namazati grudi senfom. Iiii nećete verovati(nisam ni ja dok se nisam uverila)BINGO, uspelo je!!! Namažem ja tako grudi  senfom, budući da je moja devojčica tada imala već trinaest meseci, kada je prišla siki koja je bila namazana senfom i osetivši miris, samo je okrenula glavu na drugu stranu i to bez plakanja, malo je reći da sam bila oduševljena! Ali sam i dalje bila u neverici iščekujući sledeći podoj. U vreme sledećeg podoja krenula je opet ka sikama, tada sam joj dala da povuče, ali čim je liznula, osetivši ukus senf ostavila je i to bez plača! Ljudi moji to je bilo za neverovati! Od tada više nije ni pokušala da siki. Tri noći se samo budila u vreme kada je ranije sisala, kratko bi plakala i nastavila sa spavanjem. I tu je bio kraj našim mukama. Nakon trećeg dana sedela je sa mnom dok se tuširam i kada bi ugleda sike smešila bi se, na moje pitanje hoćeš, uvek bi odgovarala neee i to sa smeškom! I upravo taj njen smešak bio je potvrda da smo u pravo vreme učinile pravu stvar!!!! Svima onima koji krenu mojim stopama, puno sreće i uspeha želim!!!